Newsletter 2 glupi dan drugi

E pa šta sad ako kasnimo, šta vas briga šta smo radili sinoć. Opet smo imali kasnonoćni posjet ekipe iz Petrinjske ulice, dečki dođu svaku večer čisto vidjet šta se radi, kakva je ekipa i to. Pa ih nudimo rakijom ali oni kažu, neće. Ma šta neće, bi oni rado al im ne daju... Ona im ne da.

 

Zlatko kaže: jučer je bilo puno fiiiiilmova, neki nisu imali zvuka pa su autori i živući glumci sinkronizirali, mašine su zagrejane. Dr. Protić sedeo je u mraku kino dvorane, curice su vrištale, a ja sam se zaljubila. Ordinacija se nalazi u projekcijskoj sobi. Pristup zabranjen. Sad je već prošlo podne, gospodin Zlatko Zlatković od majke Zagorke je obukao svoju odoru (teget sako Kinematografi Zagreb, hvala Ina Čavlina) i spreman je poslužiti vas filmskim delicijama. Predjelo je lagano, Kids&Teens, glavno jelo nudimo srednji metar, the O je super. Desert nudimo svakakav: Sandra Dabo u ulozi kraljice svemira šalje poruku iz budućnosti, Dr. Protić daje napredne psiho-seanse bez uputnice – Kapetan užas, U raljama pukovnika života. Da citiramo njegovu jučerašnju seansu Reč umetnicima: Mnogi od vas misle da su talentovani umetnici, ali zapamtite dve stvari: Ništa to ne valja i talentovan si do kurca. Za kraj ljubavi večeras vodim te u Prištinu. Da završimo pjesmom iz filma 'Steščano vrime': Još i danas klapim: didin vinograd u Gornjem Tavankutu majku kako me iz crkve čeka jednu djevojku s' Čikerije violinu, tamburaše i gajdaše lipe konje, vrance, žerave i čilaše srušene križove i naše bile salaše još i danas klapim...